U genocidu u Srebrenici, Ešefi je ubijeno više od 20 članova porodice. Među njima su otac i muž, čije posmrtne ostatke je ukopala na prvoj dženazi u Memorijalnom centru u Potočarima. Kaže, i danas joj je teško, posebno kada je neko pita ko joj je ubijen.
”Meni je lakše reći ko mi je preživio, jer sva familija je faktični stradala na taj način kakav je stradala. U mojoj familiji su samo došla dva brata, jedan je preminuo od svega što je proživio kroz šumu. Imam još puno da ukopam, 23-oje smo već ukopali tih bližih”, kazala je Ešefa Alić, preživjela žrtva genocida.
Godinama se sa ostalim majkama i ženama Srebrenice bori za pravdu, pronalazak posmrtnih ostataka svih nestalih i ubijenih, te kažnjavanje zločinaca. Često se pita, šta će biti kada ovih žena više ne bude.
”Mi posustajemo, žene umiru, godine prolaze, mi se borimo za tu neku pravdu, da svi ratni zločinci odgovaraju, da se te kosti smjeste tamo gdje trebaju. Imamo veliku brigu da li će neko nastaviti poslije nas, kad nas nestane svih”, poručuje Ešefa.
Njihovu borbu za pravdu nastavit će mlađi naraštaji, poručuju oni koji su im se i ovog jedanaestog u mjesecu pridružili na mirnom protestu. Kažu o genocidu dosta znaju, ali je potrebno i više raditi kako ne bi zaboravili zločine iz jula 95-te.
”Mislim da što više nas treba biti zajedno, da stalno podsjećamo na to, da se nikad ne bi zaboravilo, da imamo više nekih dešavanja i događaja koji bi podsjetili na to”, izjavila je Medina Tursunović, učenica Behram-begove medrese Tuzla.
U Amerovoj porodici to već čine.
”Imam brata, on je prvi razred također Medrese, dosta zna o genocidu, jer se kod nas kući priča o tome, opominje se, da nam se to više ne ponovi”, kazao je Amer Aljić, učenik Behram-begove medrese Tuzla.
Opominju i podsjećaju i u školama kroz nastavu, a Medina i Amer su sa kolegama i profesorima bili i u Memorijalnom centru u Potočarima.
”Jako je teško doći tamo, stvori se neki kamen oko srca, ne možemo jednostavno ni da pričamo, niti išta, baš teško bude”, kazao je Amer.
Uprkos toj težini i bolu, spremni su ovi mladi prenositi ono što znaju o genocidu drugima, te redovno odlaziti u dolinu bijelih nišana i odavati počast ubijenima. U toj dolini do sada je ukopana 6.721 žrtva genocida.
